Манастир Добрун
Манастир Успења пресвете Богородице, познат и као манастир Добрун и манастир Крушево, налази се у клисури ријеке Рзав, 12 километара од Вишеграда. Подигли су га, 1343. године, жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар. У стијенама изнад манастира налази се пећина у којој су живјели испосници, а од 2004. године, и споменик Карађорђу.
Једна од занимљивости везује се за настанак назива града манастира Добрун. Када је Мехмед-паша Соколовић постао везир, позвао је своје родитеље да дођу живјети с њим у Цариград, под условом да приме исламску вјеру. Отац је пристао, али мајка по имену Добруна није. Из тог разлога, у знак захвалности, народ је манастир у близини ријеке Рзав, назвао Добрун. Током своје историје овај манастир је неколико пута уништаван и реконструисан. Након првог страдања, 1393. године, обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Најтежи период проживио је током Другог свјетског рата, када су га Нијемци користили као складиште оружја. Након обнове 1946. године, дуго је служио само као добрунска црква. Године 1994. одлуком митрополита дабробосанског Николаја, обновљено је монаштво, тачније братство, и Добрун је поново постао манастир. Најпознатије фреске које су до данас сачуване, су фреска цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем и фреска ктитора, жупана Прибила, са синовима и зетом.
У оквиру манастирског комплекса који се налази на Привременој листи националних споменика Босне и Херцеговине, налазе се: Музеј Првог српског устанка, Галерија и Музеј Митрополије дабробосанске. Обновом цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, археолози су дошли до нових открића која би могла измијенити податке о историји овог манастира. Пронађена је једна гробница са посмртним остацима, али још није утврђено да ли се ради о ктитору манастира или неком црквеном великодостојнику.
