Манастир Озрен
Смјештен је у планинском окружењу обронака планине Озрен, кроз које протиче ријека Спреча. Налази се на 7 километара јужно од Петрова, у насељу Калуђерица. Датира из друге половине XVI вијека. Према натпису изнад улаза црква је поплочана 1587. године. Живопис у овој цркви потиче из 1605 - 1606. године, док су фреске у припрати настале касније, 1608 - 1609. године. Претпоставља се да је исти мајстор осликао и цркву манастира Житомислић. Црква манастира Озрен посвећена је Светом Николи. По народном предању овај манастир је задужбина Немањића. Једни сматрају да је задужбина краља Драгутина, а други, да је задужбина жупана Стефана Немање.
Црква манастира Озрен је једнобродна, са олтарском апсидом, припратом и истуреним правоугаоним пјевницама уз наос. Овакав архитектонски склоп наставља традицију средњовјековног рашког градитељства. Звоник је саграђен 1878. године. Црква је грађена од више врста камена, а покривена је бакром.
Кроз историју, овај манастир је више пута страдао, али његова црква никад није порушена. Обновљени су стари конак и манастирска библиотека, изграђен је и нови конак, просторије за боравак већег броја ходочасника, спортско-рекреативни садржаји и слично. Манастир Озрен је мушки манастир. Овај крај карактерише пјевање изворних пјесама, озренска народна ношња, озренске игре и одржавање великих народних сабора за Огњену Марију 31. јула, и Велику Госпојину, 28. августа. Необичан украс овог манастира су руже, којих има око двије хиљаде.
У овом манастиру налазе се мошти, десна рука, Великомученице Огњене Марије и честице моштију Светог кнеза Лазара и Стефана Дечанског. Манастир Озрен је 2003. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.
