Невесиње

Са површином од скоро 900 километра квадратних, Невесиње је трећа општина по просторној величини у Републици Српској. Према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, ову општину настањује нешто мање од 14 000 становника, од чега њих око 5 500 живи у градском средишту.

Општина Невесиње налази се у источној Херцеговини, простире се у пространом, крашком Невесињском пољу и на планинским масивима Црвња и Вележа. До градског насеља најлакше се долази магистралним путем М6.1 из правца Мостара (ФБиХ), или из правца Гацка. Невесињско поље налази се на надморској висини од преко 800 метара. Дном поља тече лијепа ријека Заломка.

Претпоставља се да је Невесиње добило име према римском називу за непрегледну сњежну пустињу (латински Neuesigne). Невесиње се у историјским изворима први пут помиње у XII вијеку, док је период средњег вијека обиљежила владавина породице Санковић, затим Влатка Вуковића, те Сандаља Хранића. О историји овог краја говоре бројне некрополе стећака и стари град Вјенчац. Најзначајнији историјски догађај везан за овај град је „Невесињска пушка“, чувени устанак српског народа против турског окупатора, 1875. године. Устанике је предводио невесињски харамбаша Перо Тунгуз.

Привреда Невесиња базирана је на производњи кромпира, шумарству и екстензивном сточарству. Поред устаника, град је чувен по бројним познатим личностима, међу којима се истичу Богдан Жерајић, члан „Младе Босне“ и пјесник Перо Зубац. Већ 140. година у Братачком лугу одржава се традиционална спортско-културна манифестација „Невесињска олимпијада“.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...