Дуб у Банчићима

Око 10 километара западно од Љубиња смјештено је село Банчићи. У ово питомо насеље долази се макадамским путем. Банчићи су надалеко познати по бројним стогодишњацима који су живјели или живе у овом херцеговачком селу. Њихова дуговјечност објашњава се чистим ваздухом, пријатном климом и очуваном животном средином. Ипак, најпознатији локалитет Банчића је „вјечно зелени дуб“.

Стари храст (дуб) у Банчићима не губи лишће током цијеле године, тако да га мјештани називају „вјечно зеленим“. Овај природни феномен покушали су објаснити бројни научници. Сматра се да се ради о специфичној врсти медитеранског храста чије распрострањење се веже за нека грчка острва. Нека истраживања показују да се ово дрво не размножава и да има плод који није налик жировима других врста храста. Јединствен је у широј околини, упечатљив у пејзажу.

У народу постоји легенда која објашњава овај природни феномен. Вјерује се да је Свети Сава, идући из оближњег села Мишљен, застао поред храста да се одмори. Како је дан био врео, хладовина овог великог дрвета помогла му је да се окријепи и поврати снагу. Тада га је он благословио и пожелио му да заувијек буде зелен.

Сваке године, почетком децембра, код храста се одржава народни сабор.