Сребреница
Сребреница се налази у источном дијелу Републике Српске, између планина Јавора и Сушице, површи Зеленог Јадра, висоравни Осат и кањона ријеке Дрине. Ова општина се простире на површини од око 530 километара квадратних и према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године насељава је око 15 000 становника. Само градско језгро настањује око 2 000 житеља.
Назив је добила по сребреној руди по којој је од давнина препознатљива. Кроз историју, овај град је често мијењао имена: Домавија, Аргентарија, Аргентум...
Повољан географски положај и вриједна налазишта племените руде узроковали су насељавање од најранијих времена. За вријеме Римског царства Сребреница је била главни центар за ковање новца и представљала је једну од највећих ковачница те империје. У средњем вијеку овај град био је привредни центар читавог средњег Подриња. Ту се налазио најзначајнији рудник сребра на Балкану, послије Новог Брда у Србији. Познати су били сребренички динари чије име се помиње давне 1378. године. Сребреница је била саставни дио деспотовине Србије, од 1411. године до пада под турску власт.
Данас је Сребреница позната по налазиштима олова и цинка који се експлоатишу у руднику „Сасе“, бањи Црни Губер, планини и ловишту Сушици, манастиру Сасе, кањону Дрине и Перућачком језеру.
