Мочвара Громижељ
У Велином Селу, у подручју ушћа Дрине у Саву, налази се посебни резерват природе – мочвара Громижељ, изузетно вриједно, мистично и атрактивно подручје, оаза тишине, легенде и ријетких биљних и животињских врста.
Мочвара је елипсастог облика, налази се на ријечној тераси Саве, и повезана је са старим коритом Дрине. Површина заштићеног подручја износи 831 хектар, али је изградњом система за наводњавање у Семберији мочвара знатно смањена. Најзначајнији дио мочваре је Лакетића вир, највеће дубине 3,75 метара. Локалитет се налази на око 80 метара надморске висине. Сматра се да мочвара никад није пресушила. Дно је покривено дебелим слојем живог блата.
Биљни и животињски свијет највећа су вриједност овог подручја. Поред класичне хидрофилне вегетације могу се издвојити мочварна жара, ребратица, мочварна папрат и жути локвањ. Фауну краја поред уобичајених барских врста красе барска корњача, еја мочварица, црна рода, црвена чапља и мала бијела чапља.
Овај локалитет постао је познат открићем рибе мргуде (црнка, латински Umbra krameri). Пронашао ју је Жарко Викић и однио на детерминисање код познатог биолога, проф. др Миленка Ћурчића, који је одмах схватио о каквом се открићу ради. Ова врста риба (дужине 5-10 центиметара) стара је око 450 милиона година. Сматрало се да је изумрла на овим просторима. Ендемска је, ријетка и веома угрожена врста (налази се на Црвеној листи угрожених врста). Откривена је и у Засавици код Сремске Митровице. Громижељ се сада сматра највећим стаништем ове врсте у Европи!
Тајанствености мочваре доприносе бројне народне легенде: о великој змији, потопљеном селу безбожника, несталим сватовима, потопљеном благу и машини за прављење новца... Ко би рекао да Семберија може бити овако тајанствена?
