Клековача

Планина Клековача се налази на југозападу Републике Српске. Пружа се динарским правцем сјеверозапад-југоисток а њеним гребеном пружа се ентитетска граница између Републике Српске и Федерације БиХ. На сјеверу се налази општина Дринић у Републици Српској, док је јужно Дрвар у Федерацији БиХ. Највиша је планина западног дијела Босне са највишим врхом Велика Клековача са висином од 1962 метра.

Пружа се у дужини од 43 километра. Превој Оштрељ је одваја на сјеверу од Осјеченице а превој Милиништа на југу од планине Виторог. Велике су површине под четинарском шумом до висине од око 1500 метара, које прелазе у рјеђе букове а сам врх карактеришу површине под клеком по којој је и планина добила име. Изнад Келковаче се сучељавају маритимне и континенталне ваздушне масе, а више предјеле одликује планинска клима. Сјеверно се налази пространи плато Козила гдје се одржава традиционална манифестација „Штрапаријада“. Непосредно испод самог врха налази се заштићено подручје прашуме „Лом“. 

Стјеновити гребен који се пружа од Велике Клековаче до Мале Клековаче (1761 метар надморске висине) карактерише ову планину и чини је веома атрактивном за планинаре. На јужној страни према Дрвару, налази се и планинарски дом. До врха Велике Клековаче постоји пут који води до војних објеката који се налазе на самоме врху а изграђени су у вријеме бивше Југославије. Наведени објекти су девастирани и напуштени након посљедњег рата. Са врха се пружа отворен поглед на већи дио западне Босне.

Простор Клековаче одликује велика разноликост флоре и фауне. Овдје се могу пронаћи ријетке и заштићене врсте: рунолист и жута линцура. Богато је ловиште које настањују поред срнеће дивљачи и дивљих свиња и вук, медвјед, дивља мачка, рис и тетријеб. Поред ловног туризма, у  плану је изградња и скијашког центра на Клековачи чија ће изградња додатно популаризовати ову значајну планину.