Манастир у Чајничу
Манастир Успења Пресвете Богородице налази се у Чајничу, на адреси Игумана Василија 9. Најстарији писани траг о постојању ове светиње датира из 1492. године. У чајничком Прологу, старој црквеној књизи, манастир се помиње под називом Чајничка црква Успенија Пресвете Владичице наше Богородице. Манастирски комплекс чине двије цркве – Стара из XV вијека и Нова подигнута 1863. године, те конак са манастирским музејом. О првобитном изгледу Старе чајничке цркве не постоји траг, а сматра се да је срушена приликом турских освајања ових простора. Архитектура Нове цркве је садржана у комбинацији неколико стилова, насталој под утицајем византијске, српске и исламске културе. Током Другог свјетског рата, оба објекта бивају оштећена. Цјелокупна градитељска цјелина је национални споменик.
Манастирски музеј чини збирка бројних религијских и историјских вриједности од којих се истичу Чајничко јеванђеље и икона Пресвете Богородице Чајничке.Чајничко Јеванђеље представља једино сачувано средњовјековно јеванђеље у Босни и Херцеговини. Писано је на пергаменту крајем XIV вијека и у власништву је манастира. Рукопис је проглашен националним спомеником и предмет је бројних филолошких истраживања.
Икона Пресвете Богородице Чајничке, у народу позната као Чајничка Красница, представља јединствен и најстарији примјерак иконе из XIV вијека у Босни и Херцеговини. Према црквеном предању једно је од три слична сликарска дјела Светог јеванђелисте Луке. Сматра се да је настала око 1329. године. Са предње стране је насликана Богородица са Христом на рyци, a на полеђини је Свети Јован Крститељ. Током свог постојања, више пута је премјештана и скривана пред окупаторским настојањима да је оштете или отуђе. Ова икона носи епитет „чудотворна“ и разлог је ходочашћа како православних хришћана, тако и припадника других религија.
У Чајничу се окупља велики број вјерника на празник Мала Госпојина, који је манастирска крсна слава. Манастир је мушки и припада митрополији Дабробосанској.
