Чајниче

У Горњем Подрињу, између планина Цицељa и Чивчи Брда, на ријеци Јањини,  десној притоци Дрине, простире се општина Чајниче. Налази се на тромеђи Републике Српске, Републике Србије и Републике Црне Горе. Градско насеље налази се на двадесетом километру пута Горажде – Пљевља. Захвата површину од 275 километара квадратних, коју, према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, насељава нешто више од 5 400 становника. Сам град броји око 2 400 људи.

Постоје двије теорије везане за настанак имена ове општине. По једној, Чајниче има персијско име, и у преводу значи хладна вода. По другој, постоји вјеровање да је општина добила назив по богатству њиховог краја природним биљем од којег се традиционално спремају разни чајеви.

Чајниче се први пут помиње 1477. године. До 1572. године било је у саставу Херцеговачког санџака, а тек 1582. године помиње се као самостални кадилук. Његовом развоју у том периоду допринијели су рудници жељеза, једини у Херцеговачком санџаку, као и положај који је заузимао на трговачком путу између Дубровника и Истанбула. У XVII вијеку чајнички ковачи били су познати по вјештини обраде метала, а у мјесту је постојала и ковачница новца.

Најзначајнија грана пољопривреде је сточарство. Прије рата Чајниче је имало развијену дрвопрерађивачку и текстилну индустрију. Данас је ово мало мјесто познато по сакралним вриједностима православља – храмовима и чудотворним иконама од којих је најпознатија икона Пресвете Богородице чајничке.