Петропавлов манастир
Манастир Светих апостола Петра и Павла налази се око седам километара јужно од Требиња, у селу Чичево. Први пут се помиње у XII вијеку. Павлова пећина у брдима изнад манастира чини га привлачним не само за вјернике, него и за туристе. Приступ манастиру могућ је са магистралних путева који воде од Требиња ка Херцег Новом и Дубровнику.
Манастирски комплекс састоји се од два храма – цркве Светог Петра и цркве Светог Павла, те конака који је саграђен 1998. године. Црква Светог Петра свој данашњи облик добила је 1906. године захваљујући епископу и свештеномученику Петру Зимоњићу. Археолошка истраживања стручњака Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, указују на настанак цркве Светог Павла у IV вијеку. Она је обновљена 2007. године уз помоћ ктитора Родољуба Драшковића, а у јулу исте године освештао ју је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Павловој пећини посебан значај даје народна легенда према којој је свети апостол Павле у њој покрштавао народ кријући се од римске власти, те је према њему и добила име.
Петропавлов манастир живи од продаје домаћих производа – вина, воћа и маслина, те рукотворина из манастирских радионица за шивење, иконопис, калиграфију и производњу тамјана. Бројно сестринство манастира управља овом економијом. Године 2003, манастир је уврштен на листу националних споменика Босне и Херцеговине.
