Маглић

Највиши врх Републике Српске и Босне и Херцеговине, је Маглић са 2 386 метара надморске висине. Дио је динарског горја који се пружа правцем сјеверозапад-југоисток. Налази се на граници са Црном Гором, двадесетак километара југозападно од Фоче. Омеђен је ријеком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, ријекама Дрином и Пивом на сјевероистоку, те планином Биоч на југоистоку.

Појас мјешовитих листопадних шума постепено смјењују четинарске до висине од око 1 600 метара. Након тога преовладава појас ниског растиња са пашњацима те бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево, Рујевац, Снијежница, Пријевор и Мратињска Гора. Подножје планине и све падине богате су водом. Ту се налазе бројни извори од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.

Дио планинаског масива планине Маглић, који чине највећа европска прашума Перућица са водопадом Скакавац, припада Националном парку Сутјеска. Други дио масива, заједно са Трновачким језером, припада националном парку Лим у Црној Гори. Трновачко језеро је глацијалног поријекла. У облику је срца, налази се на висини од 1 517 метара. Дугачко је 825, широко 715 а највећа дубина је 9,2 метра. Прави је драгуљ нетакнуте природе и незаобилазна тачка за посјету и камповање при планинарском успону на Маглић.

Већи број уређених и означених планинарских и бициклистичких стаза на планинама Маглић и Зеленгора, рафтинг ријеком Таром, културно-историјски споменици, велика разноврсност биодиверзитета, туристички и угоститељски садржаји, чине Национални парк Сутјеска све привлачнијим за домаће и стране туристе.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...