Петрово
У средишњем дијелу Републике Српске, захватајући Спречанско поље и сјевероисточни дио планине Озрен, простире се општина Петрово. Захвата простор површине од 118 километара квадратних, који према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, насељава нешто више од 7 000 житеља. Средиште општине настањује око 2 300 становника. Магистралним путем Добој – Тузла и жељезничком пругом која спаја два поменута града, Петрово је повезано са већим регионалним центрима.
Простор општине Петрово претежно је руралног карактера, а важни природни ресурси овог краја су шуме и земљиште. У равничарском дијелу општине гаје се кукуруз, пшеница, јечам, зоб и раж, док су брежуљкасти дијелови општине погодни за воћарску производњу, сточарство и перадарство. Развијена је и дрвопрерађивачка индустрија и производња грађевинског материјала.
У насељу Калуђерица, на Озрену, налази се манастир Светог Николе из XIII вијека, као и изграђени угоститељско-туристички објекти. Планина Озрен позната је и по многим извориштима питке воде, термо-минералним водама, те рудним и минералним ресурсима.
Ово подручје карактерише традиција производње здраве хране, пјевања изворних пјесама, озренске ношње и народне игре.
