Џамија Ферхадија

Ферхад–пашина џамија, познатија као Ферхадија, налази се у улици Краља Петра I Карађорђевића у Бањој Луци и представља једно од највећих достигнућа исламске архитектуре XVI вијека у Босни и Херцеговини. Уврштена је у културну баштину 1950. године, а сада се налази на Привременој листи националних споменика Босне и Херцеговине.

Изграђена је 1579. године у класичном отоманском стилу. Изградњу је финансирао Ферхад–паша Соколовић, а неимар је био ученик чувеног турског градитеља, мимара Синана. У архитектонском смислу, то је куполна камена грађевина са тријемом и каменом мунаром, типа цариградских џамија. Куполу са високим тамбуром подупире систем бочних сводова. У комплексу су се налазила и три турбета: Ферхад–паше, његове унуке Сафикадуне и његових барјактара, затим чесма, шадрван и старо мезарје у врту. Касније је овај комплекс допуњен са сахат–кулом изграђеном у непосредној близини. Џамија је првобитно била широка осамнаест и дуга четрнаест метара. Врх куполе је био висок осамнаест, а мунара четрдесет три метра. Ферхадија је срушена током ратних дешавања, 1993. године, а затим обновљена и поново свечано отворена 07.05.2016. године.

Према легенди, Ферхадију су градила тројица најбољих неимара. По жељи Ферхад–паше Соколовића, морала је бити „велика и лијепа, какве на овом крају свијета никада није било, нити ће бити“. Када је градња завршена, неимари су чули да их паша намјерава погубити како не би никада више сазидали такву грађевину, те су направили себи крила и полетјели с врха џамије. Сва тројица су пала на три различите стране Бање Луке; Павле на данашњи Павловац, Петар на Петрићевац, а трећи на десну обалу Врбаса гдје је сломио ребра, те овај дио града доби назив Ребровац.