Бања Лука

Градови

Бања Лука

Бања Лука представља административни, политички, културни, универзитетски, финансијски и привредни центар Републике Српске. Површина ове територијалне јединице износи 1 239 километара квадратних, а настањује је око 200 000 становника.

Градско насеље је смјештено на око 160 метара надморске висине. Повољан положај града предодређен је контактом Панонске низије на сјеверу и Динарских планина на југу, те ушћима Сутурлије, Црквене и Врбање у Врбас. Цјелокупно градско подручје смјештено је у различитим природним цјелинама – котлини, пољу, брдима и планинама. Просјечна годишња температура износи 10,7 0С.

Бања Лука се први пут под овим називом спомиње 1494. године, у повељи угарског краља Владислава. Име потиче од старих словенских ријечи Банова лука (поље). На овом простору утврђен је континуитет насељавања још од неолита. Значајан печат простору дали су Римљани, који су на мјесту данашњег Кастела изградили утврђење Кастру. Поред словенских настамби, велика заоставштина подсјећа на владавину Отоманске империје, када је Бања Лука била сједиште беглербеглука (вријеме Ферхад-паше Соколовића). Тада су изграђени Доњи и Горњи Шехер, те бројни објекти (најзначајнији су данашња тврђава Кастел и џамија Ферхадија). Аустроугарски период обиљежава изградња бројних објеката, те долазак католичког реда Траписти, који поред самостана граде хидроелектрану, производе сир и пиво. Период владавине бана Светислава Милосављевића доба је ренесансе за овај град. Изграђене су палате, цркве, школе, болнице и путеви. Социјалистички период доноси изградњу стамбених насеља и фабрика.

Основна обиљежја града су грађевине с краја XIX и почетка XX вијека, зеленило, бањалучки ћевап, дајак чамац, Нектар пиво, лијепе жене и омладина.

Дух ширег градског простора осликавају бројни рурални пејзажи, околни манастири и цркве брвнаре, те духовно наслијеђе великана Петра Кочића, Владе Милошевића, Шпире Боцарића и других.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...