Бранковића кула
Средњовјековна кула Бранковића налази се у Горњим Полицама, на брду Црквина код Требиња. Претпоставља се да је првобитно насеље Требиње било смјештено на том локалитету, односно обухватало је подручје од цркве у долини ријеке до врха брда.
Требиње је током средњег вијека било од великог значаја за дубровачке трговце, првенствено због свог положаја. Иако историјски подаци не прецизирају гдје се налазио центар овог насеља, кула Бранковића је као стратешка тачка имала веома важну улогу у тадашњем Требињу. Угледна породица Бранковића живјела је и радила у вријеме највећег успона српске државе, у доба краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана, односно од прве половине XIV до почетка XVI вијека. Ова кула је један од старијих и мање познатих историјских споменика. Састоји се од два нивоа, при чему се до високог приземља долази љествама, а на спрат се излази кроз отвор у ћемеру. Постоје претпоставке да ова кула није припадала Бранковићима, него да је грчка или турска. Узимајући у обзир историјске податке о војводи Младену Младеновићу, родоначелнику породице Бранковић, који је 1323. године био господар Требиња, може се тврдити да је она заиста припадала овој породици.
Данас ова кула доминира подручјем које је међу локалним становништвом познато као Бранковина. За разлику од других средњовјековних грађевина које временом постају рушевине, овај споменик је још увијек у цјелини очуван са оба своја нивоа.
