Стари град Клобук
Средњовјековни град Клобук налази се седамнаест и по километара источно од Требиња. Раније се звао Врм и имао је функцију контроле пута Дубровник–Требиње–Оногошт. Рушевине Клобука су и данас видљиве недалеко од истоименог граничног прелаза, на путу Требиње–Никшић.
Клобук се под овим именом први пут помиње за вријеме зетског кнеза Војислава, у XI вијеку. Привремено су га освојили Турци 1477. године, десет година послије освајања Требиња. Цркву коју су затекли у граду нису срушили, него су је претворили у џамију, али никада нису скинули звоник, тако да је то била једина џамија у читавом Отоманском царству која је вјернике позивала на молитву звоњавом звона. Стратешку важност овај град добио је након пада Новог и Рисна у млетачке руке крајем XVII вијека, као најистуренија тачка Требињске Крајине према Црној Гори и Венецији. Током XVIII вијека изгубило се име жупе Врм и то подручје добило је назив Корјенићи. Године 1713. Клобук је обновљен и додатно утврђен. У првој половини XIX вијека, стари град је био важно утврђење према Црној Гори и ту је све до аустроугарске окупације, 1878. године, стално боравила војна посада. Те године аустријска војска га је потпуно уништила, до чега је континуирано постојао осам вијекова.
Археолошка истраживања открила су различите градитељске фазе и типове архитектуре у простору на ком се данас налазе остаци Клобука. Према процјенама стари град Клобук се простирао на површини од 13 600 метара квадратних. Поред одбармбених зидина, у граду се, према историјским записима, налазило двадесет кућа, палата, хамам, хан, капетанова кула и пет цистерни.
Бедеми и објекти старог града данас представљају национални споменик Босне и Херцеговине, при чему се примјењују мјере заштите утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика. Од времена његовог последњег разарања, стари град није конзервиран ни реконструисан. Археолошка истраживања нису проведена у потпуности.