Пећина Растуша
Пећина Растуша представља један од интересантнијих пећинских археолошких локалитета Балканског полуострва. У прилог томе говори чињеница да су стручњаци са Универзитета у Кембриџу у више наврата вршили истраживања у овој пећини.
Пећина Растуша налази се 12 километара сјеверозападно од града Теслића, на падини Хрњег брда, код села Растуша. Растуша је археолошки и палеонтолошки најистраженија пећина Републике Српске.
Састоји се од сплета широких и готово хоризонталних канала, укупне дужине око 440 метара. Богата је пећинским накитом. Посебно су интересантни необични облици пећинских шара, које подсјећају на хијероглифе, те се називају „леопардове шаре“. Пећину настањује већа колонија слијепих мишева. Дио пећине је уређен и прилагођен туристичким посјетама, са изграђеним стазама и одговарајућом расвјетом.
Истраживањем пећине откривени су остаци костију пећинског медвједа (Ursus Spelaeus) и дио чељусти плеистоценог вука (Canis Lupus). Током ископавања пронађено је примитивно камано оруђе и угарци од ватре, што је поуздан знак да су пећину насељавали палеолитски ловци. Интересантан је проналазак келтске керамике и праисторијске талионице жељеза.
