Шипово
На ушћу ријеке Јањ у Пливу, на југу западног дијела Републике Српске, смјештено је питомо градско насеље Шипово. Простор истоимене општине, који лежи на око 550 километара квадратних, према прелиминарним резултатима пописа из 2013. године, настањује нешто мање од 11 000 становника. У самом граду живи око 4 000 житеља.
У Шипово се може доћи са сјевера, из правца Језера које се налази на путу Мркоњић Град – Јајце, са југа, из правца Купреса, и са запада, из правца села Бараћи.
Шиповачки крај свакако је један од најљепших у Републици Српској. Планински терени Виторога, Смиљевца, Горице, Лисине и Равне Горе, те неке од наших најљепших ријека као што су Плива, Јањ, Сокочница, Лубовица и Воларица, чине овај простор чувеним по природним пејзажима. У близини Шипова налази се једна од ријетких европских прашума – Јањ, а природу надопуњују пећине – Соколачка и Ваганска, те језеро Ђол.
Смјештај у долини неколико ријека и на важним путним правцима, одредио је да простор ове општине буде интензивно настањен од давних времена. Племена Мезеја оставила су за собом бројне остатке материјалне културе, што се прије свега односи на преко 30 градина из тог времена. Интензиван живот наставио се и доласком Римљана, Словена, Турака... Посебно историјски важан локалитет је Соко Град, средњовијековно утврђење познато као посљедње уточиште босанског краља Стјепана Томашевића. Каснији периоди друштвено-економског развоја концентрисани су на шумарство, занатсво и трговину. Преко планинских терена некада је функционисала ускотрачна жељезница.
Само градско насеље одликује се линијском физиономијом. У центру града налазе се трговачке и угоститељске радње, Дом културе „Никола Кокошар“, Народна библиотека Шипово, споменик народном хероју Сими Шолаји и мјесна црква. Простор шиповачког краја познат је и по средњовијековном манастиру Глоговац. Привреда општине заснива се на шумарству и преради дрвета. Постоје огромни потенцијали за развој руралног и еко туризма.
