Калиновик

Општина Калиновик је смјештена у југозападном дијелу Републике Српске. Највећим дијелом је чини планински рељеф. На сјеверу граничи са општином Трново, на истоку са Фочом, југу са Гацком, југозападу са Невесињем и на западу са федералном општином Коњиц. Заузима површину од 681 километар квадратнх. Са око 2 000 становника спада међу најрјеђе насељене општине у Републици Српској. Калиновик лежи на крашкој висоравни Загорје, на надморској висини од 1080м. Окружују га високи планински масиви Трескавице, Зеленгоре, Лелије, Црвањ планине и Височице.

Овај простор је од давнина био насељен. Томе свједоче насеобине из римског периода, средњовјековне градине као и двије веће некрополе стећака: Ченгића Баре и Гвозно. Аустоугарском окупацијом простор Калиновика добија стратешки значај формирањем војног логора. Изграђена је војна утврда на оближњем узвишењу Градина као и комплекс касарне са полигоном. Тиме је и развој и функција града подређена војним потребама. Током ХХ вијека, за вријеме Југославије, овај војни полигон је био други највећи у Европи и у њему је било смјештено и до 10 000 војника. Након последњег рата овај комплекс бива уништен и запуштен и тиме губи на значају. Посљедица тога је и још интензивније расељавање становништва.

Природни фактори су условили да се привредна дјелатност базира на сточарској производњи и експлоатацији шуме. Природна разноликост и њена очуваност важан су фактор за развој туризма на овом простору. Планински масиви неких од наших најљепших планина, планинска језера, ријека Неретва која извире на овом подручју, идеалан су основ за развој планинског туризма, планинарења, бициклизма, лова и риболова, брања љековитог биља и слично. Дио планине Зеленгоре са језерима који припада општини Калиновик дио је заштићеног подручја Националног парка Сутјеска.