Костајница
Општина Костајница смјештена је на десној обали ријеке Уне, око четрдесет километара од њеног ушћа у ријеку Саву. Заузима површину од око осамдесет и пет километара квадратних. Њено име се помиње још давне 1258. године. Претпоставља се да је настало од ријечи „кестен“, по којем је овај крај јако познат. Сјеверну и сјеверозападну границу ове општине чини ријека Уна, која представља границу према Републици Хрватској. На југозападу граничи са Новим Градом, а на истоку са Козарском Дубицом. Према попису становништва из 2013. године, насељава је око 5 600 житеља у дванаест насељених мјеста.
Природна богатства која посједује нису довољно добро искоришћена, иако постоји потенцијал за развој пољопривредне производње, мноштво плодног обрадивог земљишта, шумских површина, кестена и минерала. Надморска висина општине је од 110 до 407 метара. На простору Костајнице постоји потенцијал за развој спортског риболова, с обзиром на богатство рибљег фонда ријеке Уне, као и могућност за развој ловног туризма. Прво ловачко удружење формирано је још 1947. године, а тренутно у овој општини егзистира Ловачко удружење „Баљ“.
Повољан саобраћајно-географки положај чини магистрални пут М-14, који пролази кроз општину, у дужини од шеснаест километара, затим близина аутопута Загреб-Београд од којег је удаљена око четрдесет километара, те ријека Уна која чини границу према Републици Хрваткој.
Иако има повољан географски положај у односу на битне саобраћајнице, привредне центре као што су Загреб и Бања Лука, од којих је удаљена по око 100 километара, гранични прелаз према Хрватској, разнолика природна богатства, ипак спада у ред неразвијених општина са тенденцијом негативног природног прираштаја, неповољном старосном структуром и све чешћим миграцијама становништва. Становништво се најчешће бави дрвопрерађивачком, текстилном и металопрерађивачком дјелатношћу, те трговином и угоститељством.
На овом подручју постоје остаци праисторијских насеља, остаци Римског водовода и топионице жељеза из доба Римљана, неколико средњовјековних локалитета, те два здања из доба Аустроугарске (зграда Општине и зграда Магистрата) и три вјерска објекта: Храм Свете Тројице, Храм Светог цара Лазара и џамија Азизија.
