Хан Пијесак
На висоравни окруженој планинама Јавором, Великим Жепом, Студеном гором и Деветаком смјештено је живописно насеље Хан Пијесак. Са надморском висином од 1 100 m, представља највише урбано мјесто у Републици Српској. Сједиште је истоимене општине која се простире на површини од 315 километара квадратних. Према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, цјелокупан простор општине настањује око 3 800 становника, док градско насеље броји око 2 000 житеља.
До Хан Пијеска долази се из правца Власенице, преко превоја Хан-Поглед или из правца Сокоца, преко Хан-Крама. Такође, ово мјесто повезано је регионалним путем са Оловом у Федерацији БиХ.
Положај насеља на великој надморској висини, субпланинска клима и густе четинарске шуме на околним висовима условиле су да Хан Пијесак добије епитет ваздушне бање. Климатске и вегетационе карактеристике предусловили су да овај простор има изузетно велику количину озона у ваздуху, чиме је овај градић постао озонска бања позната чак и ван оквира простора бивше Југославије.
Поријекло имена Хан Пијесак везано је за одмориште (турски han) које је изграђено на караванском путу који је водио од Сарајева ка Зворнику, те за легенду о изградњи тог одморишта. Наиме, вјерује се да су се радници који су градили хан жалили на квалитет пијеска.
Историја Хан Пијеска везана је за давна времена када се интензиван живот водио на висоравнима Романије, Подриња и Бирача. Ипак, доба интензивних историјских дешавања одвија се у вријеме Отоманске империје и Аустро-угарске монархије, те у периодима Краљевине и социјалистичке Југославије.
Шири простор општине познат је по дворцу (љетниковцу) краља Александра Карађорђевића, изграђеном 1919. године и по манастиру Пјеновац, изграђеном почетком овог вијека на мјесту гдје се налазио мањи средњовијековни манастир.
Укупни привредни развој везан је за шумско богатство и прераду дрвета. Постоје озбиљни потенцијали за развој сточарства, те зимског, љечилишног и ловног туризма.
