Бијељина
Један од најзначајнијих градова Републике Српске и средиште Семберије је Бијељина. На површини од 734 километра квадратна настањено је око 115 000 становника. Изузетан географски положај између ријека Саве и Дрине предодредио је овај град као центар развоја регије.
Бијељина се налази у центру семберске равнице, на граници неколико природних цјелина. Ову регију красе плодне оранице, источне падине планине Мајевице, те ријеке Дрина и Сава. Карактерише је клима са утицајем континенталности.
На врло важној средњовијековној путној комуникацији која је преко Зворника водила за Мачву смјестила се Бијељина. У срцу равне и плодне Семберије, на 90 метара надморске висине, формирано је насеље. Бијељина се први пут спомиње 1446. године, о чему свједоче списи који се налазе у дубровачком архиву. Историјски развој карактерише неколико периода: праисторија, античко вријеме, долазак словенских племена, период турске окупације, период националног буђења, аустроугарска окупација, „вријеме краљевине“, социјалистички период... Сваки од ових периода уткао је у Бијељину дио свог духа, са јаким обиљежјима и још јачим историјским личностима.
Архитектуру града красе Градска вијећница, Градски парк, Музеј Семберије, споменик Краљу Петру Ослободиоцу, манастир Св. Василија Острошког, зграда гимназије... Околина Бијељине препознатљива је по бањи Дворови, манастирима Тавна и Драгаљевац, мочвари Громижељ, етно селу Станишићи и „Слобомиру“, граду у граду.
Привредне, природне и културне вриједности града и његове околине ојачане духом великана Кнеза Иве од Семберије и Филипа Вишњића с правом Бијељину сврставају међу водеће центре Републике Српске.
