Градишка
У сјеверозападном дијелу Републике Српске, на површини од 762 километра квадратна, обухватајући низијски дио Лијевче поља и побрђе сјеверног дијела Поткозарја, те мање планинске дијелове Козаре и Просаре, простире се општина Градишка. Према посљедњем попису становништва из 2013. године насељава је око 56 700 становника, док у самом градском насељу живи око 16 000 становника.
Иако се у писаним документима спомиње прије нешто више од седам стотина година, под називом „Градишки брод“, живот на овом подручју датира још из праисторијског доба. За вријеме Римљана, ова територија је била пристаниште за ријечну римску флоту, те је чинила раскрсницу путева према истоку и југу Балкана.
Ријека Сава, која чини сјеверну границу ове општине са Републиком Хрватском, има огроман значај за овај крај. На овом подручју налази се један од најзначајнијих међународних граничких прелаза за путнички и теретни саобраћај у Републици Српској. Повољан саобраћајно-географски положај огледа се и у близини међународног аеродрома који се налази у Маховљанима; значајној саобраћајници према Хрватској: Бања Лука-Градишка-Окучани, која чини спој са аутопутем Загреб-Београд; те аутопут Бања Лука-Градишка. Ова општина има развијену мрежу и магистралних као и регионалних путева.
Градишка има потенцијал за развој пољопривредне производње, издваја се пластеничка производња, производња свјежег воћа. Значајан је и удио шумског земљишта. Развијене су прехрамбена, дрвопрерађивачка, металопрерађивачка, текстилна, индустрија грађевинског материјала, прерада пластике и слично.
Најважнија културна установа је „Културни центар“ Градишка, поред ње, издвајају се: „Народна библиотека“, „Завичајни музеј“ и „Ликовна галерија“. Међу важније туристичке локалитете општине убрајају се археолошка налазишта Врбашког града и Манастиришта те Јурковичка пећина.
