Манастир Липље
Између Котор Вароша и Теслића , у селу Горње Липље и у подножју планине Борја, гдје се поток Млијечница улива у ријеку Бистрицу, смјештен је средњовјековни српски православни манастир Липље. Према живом народном предању, манастир је задужбина Светог Саве, док се у писаним документима помиње тек крајем XV вијека, у Крушевском поменику. Сматра се да је манастир задужбина краља Драгутина са краја XIII вијека, иако је вјероватно и он саграђен на темељима неке старије цркве. Првобитно је био посвећен Светом Николи, а послије обнове у XIX вијеку, посвећен је Благовештењу Пресвете Богородице.
Манастир је неколико пута настрадао, 1615. године оштећен је усљед поплаве, 1696. године опљачкан је и спаљен, те је након тога био напуштен више од 200 година. Од 1922. до 1965. године дјеловао је као црква, да би након 1965.године поново дјеловао као манастир, а додатно је обновљен 1984. године. Од самог оснивања, у манастиру је радила преписивачка радионица, у којој су преписиване књиге за потребе манастира, као и ширег црквеног подручја.
У манастирском комплексу саграђена је црква, која се убраја у ред већих српских богомоља, а чија висина досеже и до двадесет метара. Данас, братство манастира чине четири монаха, једна монахиња и послушник.
Према оскудним записима и народном предању, манастир је имао велике шумске површине и пашњаке на планини Борја, са бројном ситном и крупном стоком те већи број хектара обрадивог земљишта.
Тренутно, манастир посједује мању збирку старих књига. Издвајају се фрагмети канона Богородици, октои петогласник, требник штампан у милешевској штампарији, службаник, псалтир и влашка штампана књига – Коресијев зборник.
