Модрича

Захватајући дио равне Посавине, долину ријеке Босне и обронке планина Вучјак и Требовац, простире се општина Модрича. Обухвата површину од око 330 километара квадратних коју, према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, насељава око 27 700 становника. Само градско насеље броји нешто више од 10 000 људи.

Преко територије овог града пролази траса пројектованог аутопута Будимпешта –  Осијек – Сарајево – Јадранско море (коридор ). Добро је развијен и жељезнички саобраћај којим се, преко Добоја, Модрича повезује са великим центрима региона. Око 30 километара је удаљена од аутопута Београд – Загреб, а око 20 километара од граничног прелаза Шамац, који представља границу са Републиком Хрватском.

У граду се налазе многе знаменитости које вриједи посјетити. Једна од њих је стари град Добор, са својом Добор Кулом, који је и симбол ове општине. Налази се на лијевој страни ријеке Босне која овом општином протиче у дужини од 31 километра. На планини Требовац налази се излетиште и ваздушна бања позната као Дуга Њива, са манастирским комплексом Она је позната по очуваним остацима утврђења Градац. Планина Вучјак позната је по локалитету Липа на ком се налази црква и спомен обиљежје палим борцима из протеклог рата. На око 12 километара од града, налази се спортско-рекреативни центар Ријечани.

Модрича се спомиње први пут 1323. године у повељи босанског краља Стјепана II Котроманића. На локалитету Добора водиле су се снажне борбе у XVI и XVII вијеку, у оквиру аустријско-турских ратова. Историју требавског краја обиљежила је буна попа Јовице, 1834. године.

Повољан географски и саобраћајни положај условили су развој привреде. Модрича је позната по рафинерији уља али развијене су и друге производнее и прерађивачке дјелатности, као што су производња хране и пића, пластике и папира и прерада дрвета.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...